Ljude oduvek karakteriše niz različitosti, a ujedinjuju ih one zajedničke razlike.
U gomili, masa ljudi se izdvaja okupljanjem oko iste filozofije koju vode, ali i koja na kraju vodi njih. Vodi ih do nesvakidašnjeg pogleda na jednostavne događaje, ili jednostavnog pogleda na one nesvakidašnje. Oblikuje ih ili mrvi prema uputstvima koja usvoje. Postoji većini, kao i manjina koja je neretko na ispravnoj trasi i mnogo manifestacija koje su zajedničke za prve, kao i za druge. I malo toga u čemu se međusobno razumeju.
Mnogi se traže pa se na momente sretnu da bi shvatili kako prvo moraju pronaći sebe.
Mnogi strahuju od budućnosti, a da ni ne slute kako je jedino čega se plaše to da im se ne ponovi prošlost.
Mnogi svoju slobodnu volju troše na dobrovoljno ropstvo.
Mnogi dobiju ono što žele tek da bi razumeli kako su želje privremena zakrpa pukotina koje i dalje nosimo u sebi.
Mnogi sa sobom nose vreću neizgovorenih reči, dok razgovore ispunjavaju rečima praznine.
Mnogima su isti dani godina, a iste godine život.
Mnogi su u strahu iako ne znaju zbog čega, ali ih je najveći strah da to ne saznaju.
Mnogima je buka laži postala prirodna, dok tišina uzaludno skreće pažnju na istinu koju nosi u sebi.
Mnogi šalju otrovne strelice prema drugima i ne uočavaju da je sve što pošalju samo i jedino bumerang.
Mnogi kruže istom stazom ne primećujući jednoličnost koju prikrivaju samo godišnja doba.
Mnogi primaju tuđe savete kao dar, a onda ih odbace kada uoče njihovo prokletstvo.
Mnogi svoje poraze posmatraju očima onih koji im ionako nikada ne bi priznali pobedu.
Mnogi humorom kamufliraju iskrenost da bi prikrili ranjivost koja je prati.
Mnogi se hvale dok vetar poniznosti ne iščupa korenje neopravdanog ponosa.
Mnogi ljubaznost i nežnost smatraju slabošću i time pokazuju sopstvenu otuđenost od dobrote.
Mnogima ambicije prerastu u razočaranja jer im nisu udahnuli dovoljno akcije.
Mnogi su stekli znanje, dok su ga samo retki i oživeli.
A retki, oni obrnu neuspeh naopačke i iz njega istresu magični prah kojim posipaju svoj put.
Retki su kod sebe pomirili uloge najboljeg prijatelja i policajca u isto vreme.
Retki su ljubitelji istine, a još ređi njeni glasnici.
Retki veruju da to što jednome svane, nije razlog da se nekom drugom pomrači.
Retki se ne plaše novog početka jer je to jedini način da se izbegne neželjeni kraj.
Retki priznaju svoje neznanje i tako matiraju svoj ego.
Retki svoje misli i reči biraju pažljivo poput garderobe u kupovini.
Retkima vrednost nije proporcinala količini stvari kojima su sakrili samog sebe.
Retki se suoče sa sobom, onda kad ih sve izaziva na sukob sa drugima.
Retki veruju dobrim primerima oko sebe, ne misleći da je to samo zla kob i njen privremeni oblik.
Retkima su na listi prioriteta trajne vrednosti iznad prolaznih trendova.
Retkima je revolucija sinonim za unutrašnji ustanak najsmelijeg dela sebe.
Retki ućutkuju logiku jer im ona nikada nije donela radost kojoj teže.
Retki postupaju u službi bolje budućnosti čak i onda kada to podrazumeva razaranje sadašnjosti.
Retki se ne plaše osuda gomile sve dok im njihova autentičnost pokazuje put.
Retki veruju da se ljudi ne dele na dobre ili loše, već samo na one koje vodi ljubav ili strah.
Retki svoju retkost prepoznaju, dok im je mnogi ne bi priznali.
Retki i mnogi posmatraju isto dok im svest formira različite prikaze.
Retki i mnogi hodaju istim putem, dok im pažnju privlače različiti prizori.
Retki i mnogi beru isto bilje, od kojih jedni sebi prave lek, a drugi otrov.
Retki i mnogi raspolažu istim vremenom, ali ga ispunjavaju različitim odlukama.
Retke i mnoge iste namere vode u različitim pravcima.
Svi smo mi pomalo mnogi i pomalo retki. A i jednima i drugima zajednička istina šapuće
tihim glasom,
događajem,
prizorom,
iskustvom,
osećajem,
napisanom rečju.
Najčešće su to oni trenuci na vrhuncu buke, u srcu meteža i zagralju gomile kada te samo pravo na izbor unutrašnjeg prizora spreči da ne poveruješ očiglednom i opredeliš se za istinu koja je dalekosežnija. I, iako je mnogima nerazumljiva, tebi je jasna. I vidljiva. Možda još ne prisutna, ali ako veruješ ona to uskoro i postaje.
Verovati znači videti.
Tom Hanks
I to je možda najznačajnija razlika između mnogih i onih retkih. Mnogi veruju kada vide. Retki prvo poveruju.
Čak i beznačajno sitni izbori prave razliku u tome kojoj grupi pripadamo i u kom pravcu se krećemo. U pravcu manjine ili većine. Ka unutra ili spolja. U trajanje, ili zaborav. Odgovornost ili ulogu žrtve.
Retkih možda ima manje, ali njihov je glas daleko trajniji. Možda baš zbog toga što se mnogima iznova pruža prilika da čuju ono od čega se skrivaju i počnu da rade za, a ne protiv sebe. Potencijal u nama će nas uvek dozivatu i šaputati njegove kooridante. Zato odazovimo se i promenimo statistiku prema kojoj je retkost postalo donositi izbore koji nas katapultiraju ka većem dobru nego što za sebe trenutno možemo i da zamislimo.
Foto: Pinterest
